Svet sačinjava 75 % vode, ali samo jedan procenat vode je upotrebljiv za piće. Voda koju mi koristimo je ista voda od postanka sveta. Isparavanjem sa površine zemlje u obliku vodene pare odlazi u atmosferu, gde se hladi i u obliku kiše ili snega vraća na zemlju. U atmosferi se nalaze tone prljavštine, koje se sa padavinama vraćaju zemlji. Godine progresa i ubrzanog razvoja su dovele do znatnog smanjenja, ali i zagadenja izvora vode. Najveća zagađenja su u industrijskim zonama, te u poljoprivrednim područjima zbog upotrebe hemijskih sredstava i pesticida koji zagađuju vodu.

Najčešća zagađenja u vodi su hemijska zagađenja, pesticidi, ugljeni i naftni fenoli, teski metali, olovo, bakar, hrom, kadmijum, živa i cink. Od termičkih zagađenja su prisutne kisele kiše, izduvni gasovi automobila, radioaktivna zagađenja gde nalazimo prisustvo stroncijuma i radijuma.

Odakle se skupljaju zagadenja takvog tipa? Povrsinske vode ( reke, jezera ) primaju veliku kolicinu otpadnih voda koje sadrže biološka, hemijska organska i neorganska zagađenja. Na taj način se zagaduje zemljiste u okolini reka i
jezera, sto ima posledice po sire okruzenje.

Podzemne vode prolazeci kroz zemlju podlezu prirodnoj filtraciji, ali deo zagadenja ostaje. Industrijska filtracija vode samo delimicno zadrzava elemente stetne po organizam coveka. Kuvanjem u vodi se unistava mala kolicina bakterija, a ostaju virusi, hemijska zagadenja i teski metali. Hlorisanje vode vrsi zapravo dezinfekciju vode, ali hlor je stetan po zdravlje, a posebno kod dece u razvoju. Na kvalitet vode uticu sezonske geoloske promene, padavine, izvori koriscenja i stanje vodovodnih cevi. Olovo, vinil-hlorid i mnoge druge kancerogene materije koje se nalaze u vodovodnim cevima prodiru u pitku vodu. Ljudsko telo je sastavljeno iz 75 % vode i 24 elementa. Glavnu masu cine cetiri elementa, a najvazniji su vodonik i kiseonik koji ulaze i u sastav vode. Voda je osnov za sve hemijske, bioloske i mehanicke funkcije u organizmu. Godisnje covek unese u organizam oko 1000 litara vode, tj. dve litre dnevno ili za prosecan zivot 60.000 litara. Voda je neophodna za sve funkcije u organizmu:
- pravilan krvotok, rad mozga, razmenu materija u organizmu ( metabolizam ), regulaciju telesne temperature, funkciju bubrega i urinarnog trakta, rad digestivnog trakta (zeludac, creva i pravilno varenje), rad mišica i nervnog sistema, za transport hranljivih materija do svake celije, pravilnu funkciju zglobova i kostanog sistema, eliminaciju toksina iz organizma. Prosto, čoveku kao i svim zivim bicima nema zivota bez vode.

Voda ima poseban značaj u razvoju novorodencadi i dece.

U telu novorodjenceta prisutno je 80 % vode. U prvoj godini zivota ono utrostruci svoju telesnu tezinu. Majke brizljivo odabiraju hranu, ali da li vode dovoljno racuna o najvažnijem - čistoj vodi? Mala deca su jako osetljiva na zagadjenu vodu. U vodi se ne vidi rastvoreno olovo. Ono je bez ukusa i mirisa. Voda zatrovana olovom može dovesti do tragicnih posledica pocevsi od biohemijskih promena pri niskom stepenu zagadjenja, neuroloških promena pri srednjem stepenu i smrti pri ekstremno visokom stepenu zatrovanosti. Organizam malog deteta apsorbuje olovo brže od organizma odraslih. Korišćenjem vode u kojoj se nalazi olovo dovodi kod dece do ograničenja umnog razvoja, trajne razdrazljivosti, anemije, bolova u zelucu, niskog rasta, poremećaja u ponašanju i smetnje u procesu ucenja. U vodi susrećemo i minerale neorganskog porekla, koji vodu čine " tvrdom ". Oni su stetni po organizam čoveka jer ih on ne može apsorbovati. Ljudskom organizmu su neophodni organski minerali koje on dobija iz namirnica biljnog i zivotinjskog porekla.

Odrasla osoba tokom zivota unese oko 200 kg kamenja u organizam, a to su minerali neorganskog porekla.

Šta se sa njima dešava ? Da bi ih organizam izbacio neophodno je piti čistu vodu, kako bi se preko bubrega izlucili iz organizma. U protivnom taloze se, i dolazi do stvaranja kamena u žučnoj kesi ili u bubrezima. Takozvani kiseli kristali su minerali neorganske prirode koji se talože po zidovima krvnih sudova (arterije i vene) i zajedno sa masnoćama prave naslage (aterome), što vremenom sužava volumen krvnih sudova i dovodi do procesa arterioskleroze sa svojim posledicama: povećanje krvnog pritiska (hipertenzija), a potom i infarkt srca, pluca, mozga. Smrtnost od bolesti kardiovaskularnog sistema je na prvom mestu u svetu.
''Tvrda " voda loše utiče na nervni sistem pogotovu na ćelije mozga (neurone), oštećuje ih, a oni se ne regenerišu. 'Tvrda'' voda oštećuje koštani sistem, naročito velike zglobove i kičmu, i smanjuje im pokretljivost. Kancerogene supstance (radionuklidi ) radijum, stroncijum, prisutni u vodi dovode do pojave malignih oboljenja. Statistike pokazuju da se karcinomi debelog creva pojavljuju kod ljudi srednjih godina najčešće zbog dugotrajne upotrebe "tvrde vode". Radioaktivne supstance se ne mogu eliminisati iz organizma, vec se kumuliraju u njemu. Prisustvo hlora u vodi dovodi do ostecenja nervnog sistema,posebno mozga i organa za varenje (zeludac, creva). Takođe dovodi do ubrzanog starenja kože. U vodi se nalaze i razni mikroorganizmi koji se tesko lece, kao sto su amebe, salmonela, virusi i drugo. Zbog svih navedenih problema, koje nam može stvoriti konzumiranje vode iz postojećih vodovodnih sistema, savet je:

PITI SAMO ČISTU VODU!

Prava čista voda za Vas i Vasu porodicu je NOBEL voda. NOBEL misli na zdravlje i na to da je uvek bolje sprečiti nego lečiti.

Šta je NOBEL voda?

To je skoro savrseno cista voda. Dobija se prečišćavanjem u sistemima filtriranja koji rade po principu obrnute osmoze. Pod pojmom osmoze podrazumevamo proces prelaska jona iz rastvora s manjom koncentracijom u rastvor s vecom koncentracijom soli, podeljenih medju sobom polupropusnom membranom. Kroz membranu prevashodno mogu prelaziti joni vode. Soli rastvorene u vodi se zadrzavaju na membrani. Polupropusna membrana propušta jone vode iz dela gde je manja koncentracija, u deo sa većom koncentracijom, do vremena kada se koncentracija soli izjednači sa obe strane membrane.