Lekovi u vodi za piće

Još tamo nekog davnog 11. marta 2008.godine, izvor iz medijskih izveštaja u SAD: ”Male količine lekova, uključujući antibiotike i hormone se nalaze u izvorima vode za piće.”

U istrazi od strane američke novinske agencije “Associated Press”, u zalihama vode za piće u 24 velike gradske oblasti u SAD pronađene su određene količine lekova.

Prema toj istrazi, lekovi su u sistem vodosnabdevanja dospeli kroz nekoliko pravaca: neki ljudi bacaju nepotrebne lekove u toalet, a pojedini ljudi koji konzumiraju lekove, deo lekova apsorbuju, a ostatak izbace kroz urin ili fekalije. Istraga je pokazala da neki lekovi ostaju u vodi čak i posle tretmana otpadnih voda i filtriranja u postrojenjima za prečišćavanje vode.

Iako je nivo lekova u vodi nizak, navodno se meri u delovima milijarde, komunalna preduzeća tvrde da je voda ispravna za piće, a eksperti iz privatnih organizacija i vladinih ministarstava su mišljenja da ne mogu potvrditii da li su nivoi lekova u vodi za piće toliko niski da ne nanose štetne posledice po zdravlje ljudi.

Nizak nivo lekova u vodosnabdevanju izaziva zabrinutost već deceniju i duže. Pronalaženje lekova u javnim vodovodima nije novina.

Prema navodima naučnih saradnika i ekoloških grupa, od kasnih 90-ih, naučna zajednica je saznala da su lekovi, posebno oralni kontraceptivi, pronađeni u otpadnim vodama potencijalni zagađivači vode za piće.

Zabrinutost među naučnicima se povećala kada je otkriveno da ribe pronađene u reci Potomak i drugim rekama imaju i muške i ženske karakteristike kao posledica uticaja estrogena. Na primer, neke ribe imaju oba testisa i jedan jajnik. Naučnici su najpre počeli sa analizom efekata oralnih kontraceptiva, ali sada su analize proširene i na druge lekove.

Nove tehnologije su olakšale ova istraživanja ,tvrdi Suzan Rudzinski, zamenik direktora za nauku i tehnologiju u agenciji “Office of Water at the U.S. Environmental Protection Agency”. Njena izjava nam uliva nadu za konzumiranjem čistije vode: “Analitičke metode su bolje i mi smo danas u stanju da otkrijemo niže nivoe lekova u vodi nego ikada ranije.”

Sve strane u debati slažu se da negativan uticaj lekova u vodi nije dokazan.

“U ovom trenutku nemamo dokaze o zdravstvenim efektima lekova u vodi, iako nas to zabrinjava i mi ćemo nastaviti da ih pratimo i analiziramo”, tvrdi Rudzinski.
Istina je da su nivoi lekova koji se nalaze u vodi za piće veoma niski. Kada su u pitanju lekovi koji su sintetički hormoni, postoji zabrinutost, jer hormoni deluju i u vrlo niskim koncentracijama u ljudskom telu. Ovaj izveštaj je poziv federalnoj agenciji, posebno agenciji EPA da nastavi istraživanja i da utvrdi šta su zdravstveni efekti prisustva lekova u vodi.

Prema Savetu za zaštitu prirodnih resursa, prečišćavanje vode njenim kuvanjem neće rešiti problem. Zaboravite flaširanu vodu kao način da izbegnete niske nivoe lekova, koji su nađeni u nekim javnim vodama. “25 % flaširane vode dolazi iz česme”, tvrdi Rudzinski, pozivajući se na izveštaj instituta NRDC (Natural Resources Defense Council).

“Oznake na flaširanoj vodi, regulisane su od strane agencije FDA (Food and Drug Administration), koje pomažu potrošaču da zna šta dobija”, izjavio je Steven Kay, portparol International Bottled Water Association. Deo posla FDA je i obezbeđivanje sigurnosti lekova, medicinskih sredstava i snabdevanja hranom SAD.

Ukoliko kompanije koje prodaju flaširanu voda koriste vodu iz opštinskih izvora i dalje je ne prečišćavaju, FDA smatra da je izvor vode legitiman, ali zahteva da se na flaši naznači da je voda iz opštinskog vodovodnog sistema. Kompanije koje prodaju flaširanu vodu, a koje koriste opštinsku izvornu vodu i nakon toga je prečiste pomoću reverzne osmoze, destilacije ili nekom drugom metodom mogu takve vode označiti sa terminima kao što su “prečišćene vode” ili “vode dobijene pomoću reverzne osmoze".

Prečišćvanje vode sa sistemom koji koristi reverznu osmozu može smanjiti nivo lekova, tvrdi Timoti Bartrand, PhD, saradnik Drexel University, Philadelphia, koji je učestvovao u radionici Nacionalne fondacije za nauku o istraživanjima vode za piće. “Filteri aktivinog uglja će ukloniti neke lekove, ali ne sve. Filteri reverzne osmoze mogu takođe ukloniti neke lekove”, izjavio je Janssen, asistent Drexel University, Philadelphia.
“Obratite se vodovodnom preduzeću i pitajte ih na koje zagađivače testiraju vodu za piće”,izjavljuje Janssen, pokušavajući da među stanovništvom podigne svest o ovom problemu.

“Kada Vašim lekovima istekne rok za upotrebu ili Vam više ne budu potrebni, nemojte ih bacati u vodovod ili kanalizaciju. Stavite te lekove u zatvorenu posudu, koja neće biti dostupna deci ili kućnim ljubimcima i bacite je kantu za smeće”, savetuje nas Rudzinski.

Izvor: Ketlin Doheni: “Informacija o zdravlju”, 11. mart 2008.godine.