Olovo

Što je olovo i gde se upotrebljava?

Olovo spada u grupu metala IVa grupe. Olovo je halkofilni element i kao što je karakteristično za ove elemente ima veliki broj sulfidnih minerala (oko 80), od kojih je najznačajniji galenit- -PbS. Ponekad se koristi u vodovodnom materijalu u kućama ili priključnim vodovima od glavne vodovodne cevi do instalacija u kući.

Kako olovo dospeva u vodu?

Olovo je veoma rasprostranjen jon u prirodnim vodama, zato što se ovaj element javlja kao dvovalentni jon i to u odgovarajućim mernim jedinicama koje su uobičajene za vode (mg/L). Može se takođe naći u vodi sa vrlo visokim vrednostima pH (do 10,5). Međutim, koncentracija jona olova se smanjuje u neutralnim i slaboalkalnim rastvorima.

Maksimalne količine olova sreću se u kiselim podzemnim vodama sa pH < 5,5. U površinskim i podzemnim vodama koncentracije olova se kreću u opsegu od tragova do 0,04 mg/L, uz srednju vrednost od 0,01 mg/L. Industrijski izvori i rudarenje mogu da dovedu do pojedinih lokalnih zagađenja. Količine olova zavise od više faktora, kao što su: pH vrednost, temperatura, tvrdoća vode.

Korozija vodovodne instalacije je daleko najveći razlog za zabrinutost. Uzemljenje kućnih električnih sistema za vodovod može pogoršati koroziju.

Koji su uticaji olova na zdravlje?

Trovanje olovom je uglavnom profesionalnog karaktera, mada ima i drugih slučajeva. Veoma osetljiva na izloženost olovu su deca, odojčad, fetusi u materici i trudne žene. Prenos olova iz placente kod ljudi počinje već u 12. nedelji razvoja i nastavlja se dalje tokom razvoja. Deca apsorbuju 4-5 puta više olova od odraslih, a biološki poluživot može biti značajno duži kod dece nego kod odraslih.

Olovo je otrov koji se akumulira u skeletu. Toksikološki efekti su mereni na osnovu koncentracije olova u krvi. Olovo je toksično i za centralni i za periferni nervni sistem, izazivajući subencefalopatske, neurološke i efekte u ponašanju. Ima elektrofizioloških dokaza o efektima na nervni sistem dece i manjeg koeficijenta inteligencije kod dece za oko 4 poena.

Rezultati preglednih (dugotrajnih) epidemioloških studija sugerišu, da prenatalna izlaganja olovu mogu imati rane efekte na mentalni razvoj do 4 godine. Nekoliko gastrointestinalnih simptoma je povezano sa encefalopatskim simptomima. Ipak ima dokaza iz studije na ljudima da sa vrlo malim koncentracijama mogu nastati drugi efekti, izuzev raka kao što je neurotoksičnost, pa preporučena vrednost na toj osnovi će biti zaštitna i za kancerogene efekte.
 

Olovo je kumulativni otrov za ljude, akutno trovanje je ekstremno retko, tipični siptomi povećanog trovanja olovom su opstipacija, anemija, gastrointestinalne smetnje, osetljivost i postepena paraliza mišića, posebno ruku sa mogućim slučajevima letargije i mrzovoljnosti.

Glavni efekat kod ljudi je smanjenje sinteze hemoglobina i porfirina.

Maksimalna dozvoljena koncentracija (MDK)

Prema preporuci EU (Directive 98/83/EC) i po našem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće (Sl. list SRJ, 42/98) granična vrednost za olovo je 0,01 mg/L.